ДЈЕЛИМИЧНА НЕВАЖНОСТ ПРАВНОГ ПОСЛА – ЗНАЧАЈ ПРИНЦИПА "UTILE PER INUTILE NON VITIATUR"

Сажетак

Историја питања ђелимичне неважности правних послова подигнута на ниво општег питање почиње тек у посткласичном римском праву. До тада налазимо одређен број текстова класичних римских правника који обрађују само појединачне случајеве у којима се постављало питање какво дејство има правни посао када му је један дио неваљани. У раду аутор настоји да покаже да ли су римски класични правници дошли до општег правила по коме се рјешава да ли ђелимично неваљан правни посао може да опстане или да се прогласи у цјелини неваљан, односно ништави. Аутор истражује како је познати општи принцип „утиле пер инутиле нон витиатур” - „корисно се штетним не квари“ из доба рецепције римског права имало своје коријене у појединим изворима римског класичног права.