Примљени радови подлијежу рецензији. Циљ рецензије је да уреднику помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити и да кроз процес комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа.
Рецензија је двоструко анонимна.
Сваки рад оцјењују најмање два рецензента.
Дужина трајања рецензије зависи од самих рецензената, али часопис ГОДИШЊАК препоручује својим рецензентима да временско трајање рецензије не буде дуже од 4 недјеље. Рад рецензената је плаћен.

Избор рецензената спада у дискрециона права уредника. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима из областићу којом се рукопис бави и не смију бити из исте институције као аутор, нити то смију бити аутори који су у скорије вријеме објављивали публикације заједно (као коаутори) са било којим од аутора поднесеног рада.

У главној фази рецензије уредник шаље достављене рукописе на адресу два стручњака у тој области. Образац за оцјењивање рада садржи контролни списак ради помагања рецензентима да обухвате све аспекте који могу одлучити о исходу рецензије. У последњем дијелу евалуацијског обрасца, рецензенти морају укључити запажања и приједлоге усмјерене на побољшање поднесеног рукописа; примједбе се касније шаљу ауторима, без имена рецензената.

Током читавог процеса, рецензенти дјелују независно једни од других. Рецензентима није познат идентитет других рецензената. Ако одлуке рецензената нису исте (прихватити / одбити), главни уредник може да тражи мишљење других рецензената.

Рецензенти треба да обавијесте уредника уколико у раду уоче било какво кршење етичког и научног кодекса. Рецензенти треба да препознају релевантне изворе који у раду нису узети у обзир и да упозоре уредника на знатне сличности између рецензираног рада и било ког другог објављеног рада или рукописа који је у поступку рецензије у неком другом часопису или зборнику, ако им је то познато. Рецензенти такође треба да упозоре уредника да је исти рукопис понуђен за објављивање другом часопису или зборнику, ако им је то познато. Рецензенти могу да препоруче цитирање одређених референци, али не и да захтијевају цитирање радова, ако за то не постоји научно оправдање. Рецензент је обавезан да накнадно прегледа рад који је измијењен према његовим сугестијама и коментарима, уколико је захтијевано враћање рада на поновну рецензију.

Током поступка рецензије уредник може да захтијева од аутора да доставе додатне информације (укључујући и примарне податке), ако су оне потребне за доношење суда о научном доприносу рукописа. Уредник и рецензенти морају да чувају такве информације као повјерљиве и не смију их користити за стицање личне користи.

Редакција је дужна да обезбиједи контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају озбиљне и основане замјерке на рачун рецензије, редакција ће провјерити да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ће тражити мишљење других рецензената.
Рецензент предлаже категоризацију рада: 1) оригинални научни рад, 2) прегледни научни рад; 3) претходно саопштење и 4) научна критика, односно полемика или осврт.

Оригинални научни рад треба обавезно да садржи: научни контекст проблема, уз осврт на релевантне резултате претходних истраживања и одговарајућу литературу, корпус, методе и циљеве истраживања, те да, након анализе истраживаног проблема, у закључку јасно изложи резултате. У рецензији треба навести уколико неки од ових елемената у раду недостаје. Ова врста рада треба понудити изворни допринос, што, између осталог, укључује тестирање или развијање нове теорије, тестирање и развој хипотеза, развој нових појмова или критику постојећих, нове увиде у постојећу архивску грађу или обраду претходно непознате архивске грађе те емпиријска истраживања попут испитивања јавног мнијења, интервјуа, фокус-група и сл.

Прегледни научни рад пружа цјеловит и критички приказ одређеног проблема и релевантне литературе, нову синтезу научних информација, указује на сличности, разлике и недостатке у постојећој литератури и треба да садржи и теоријски заснован став аутора. Ова врста рада има више синтетички, а мање аналитички карактер. Овакав рад може укључивати исцрпан преглед досадашње литературе, судске праксе или прописа, уз властите увиде и сугестије за даљња истраживања, но такође може садржавати окосницу истраживања, критичке приказе актуелних истраживачких питања те детаљан опис истраживачке грађе.

Претходно саопштење је оригинални научни рад, али мањег обима или прелиминарног карактера гдје неки елементи оригиналног научног рада могу бити испуштени, а ради се о сажетом изношењу резултата завршеног изворног истраживачког дјела или дјела које је још у изради.

Научна критика, односно полемика или осврт је расправа на одређену научну тему, заснована искључиво на научној аргументацији, у којој аутор доказује исправност одређеног критеријума свог мишљења, односно потврђује или побија налазе других аутора.

Рецензент предлаже Уредништву:

1) да се рад прихвати без измјена – ако је рукопис прикладан за објављивање у датом облику,

2) да се рад прихвати за објављивање уз услов да се дијелови рада скрате, прераде или изоставе – без слања на поновну рецензију,

3) да се рад прихвати за објављивање уз услов да се дијелови рада скрате, прераде или изоставе – уз враћање на поновну рецензију,

4) да се рад не прихвати за објављивање.

У случају да се препоручује прерада рада, рецензент наводи: а) измјене које је неопходно извршити да би рад био објављен, б) измјене које се препоручују али нису неопходне. У случају да се предлаже да се рад не прихвати за објављивање потребно је дати образложење.

Од рецензената се не очекује да раде лектуру и коректуру рада, али је препоручљиво да наведу ако сматрају да је потребно да се рад лекторише.