Образац рецензије

 

УПУТСТВО ЗА РЕЦЕНЗЕНТЕ

1. ИЗРАДА И РОК ЗА СЛАЊЕ РЕЦЕНЗИЈЕ

Рецензент израђује рецензију у складу са упутством за рецензенте вреднујући квалитет рада и његову усклађеност са упутством за ауторе. Рок за слање рецензије је 10 (десет) дана од дана пријема рада, попуњавањем обрасца који рецензент преузима са интернет странице часописа и доставља уреднику путем електронске поште: bojan.vlaski@pf.unibl.org. Ако је потребно да аутор изврши исправке у раду, дужан је то учинити у року од 10 (десет) дана од дана достављања рецензије.

2. ЕТИЧКА ПРАВИЛА

Рецензирање је анониман процес (рецензенту није познат идентитет аутора, нити је аутору познат идентитет рецензента). Рецензент треба да обавијести уредника уколико сматра да постоји сукоб интереса у вези са рецензирањм конкретног рада. Рецензент не смије прихватити на рецензију радове изван области за коју се сматра да је мјеродаван.

Рецензенти треба да обавијесте уредника уколико у раду уоче било какво кршење етичког и научног кодекса. Рецензенти треба да препознају релевантне изворе који у раду нису узети у обзир и да упозоре уредника на знатне сличности између рецензираног рада и било ког другог објављеног рада или рукописа који је у поступку рецензије у неком другом часопису или зборнику, ако им је то познато. Рецензенти такође треба да упозоре уредника да је исти рукопис понуђен за објављивање другом часопису или зборнику, ако им је то познато. Рецензенти могу да препоруче цитирање одређених референци, али не и да захтијевају цитирање радова, ако за то не постоји научно оправдање.

Сваки рукопис се третира као повјерљив документ, и о њему се не смију давати информације. Подаци и идеје из рукописа се не смију користити све док се рад не објави.

3. ВРЕДНОВАЊЕ РАДА

Приликом вредновања рада рецензент оцјењује оригиналност рада, значај теме, адекватност примијењених метода, научну релевантност података изнесених у раду, стил излагања, да ли рад тематски и садржински одговара тематици зборника, да ли се темељи на релевантним научним сазнањима из дате области и да ли садржи све неопходне елементе предвиђене Упутством за ауторе. Оцјена рецензента о квалитету рада мора бити јасна, заснована на аргументима. Од рецензената се очекује да својим сугестијама унаприједе квалитет рукописа. Ако рецензент оцијени да рад заслужује објављивање уз измјене, дужан је да прецизира начин на који то може да се оствари. Рецензент је обавезан да накнадно прегледа рад који је измијењен према његовим сугестијама и коментарима, уколико је захтијевано враћање рада на поновну рецензију.

Рецензент вреднује рад попуњавајући образац рецензије у коме може дати сугестије и коментаре аутору у циљу побољшања квалитета рада. Рецензент такође може да дâ сугестије аутору у самом тексту рада користећи MS Word опцију Track Changes и коментаре, уз услов да их користи на начин који ће осигурати да његов идентитет остане скривен за аутора/ауторе. У случају да користи ову опцију, рецензент након прегледа рада, путем електронске поште доставља уреднику документ са коментарима приликом израде рецензије.

Рецензент предлаже категоризацију рада: 1) оригинални научни рад, 2) прегледни научни рад; 3) претходно саопштење и 4) научна критика, односно полемика или осврт.

Оригинални научни рад треба обавезно да садржи: научни контекст проблема, уз осврт на релевантне резултате претходних истраживања и одговарајућу литературу, корпус, методе и циљеве истраживања, те да, након анализе истраживаног проблема, у закључку јасно изложи резултате. У рецензији треба навести уколико неки од ових елемената у раду недостаје. Ова врста рада треба понудити изворни допринос, што, између осталог, укључује тестирање или развијање нове теорије, тестирање и развој хипотеза, развој нових појмова или критику постојећих, нове увиде у постојећу архивску грађу или обраду претходно непознате архивске грађе те емпиријска истраживања попут испитивања јавног мнијења, интервјуа, фокус-група и сл.

Прегледни научни рад пружа цјеловит и критички приказ одређеног проблема и релевантне литературе, нову синтезу научних информација, указује на сличности, разлике и недостатке у постојећој литератури и треба да садржи и теоријски заснован став аутора. Ова врста рада има више синтетички, а мање аналитички карактер. Овакав рад може укључивати исцрпан преглед досадашње литературе, судске праксе или прописа, уз властите увиде и сугестије за даљња истраживања, но такође може садржавати окосницу истраживања, критичке приказе актуелних истраживачких питања те детаљан опис истраживачке грађе.

Претходно саопштење је оригинални научни рад, али мањег обима или прелиминарног карактера гдје неки елементи оригиналног научног рада могу бити испуштени, а ради се о сажетом изношењу резултата завршеног изворног истраживачког дјела или дјела које је још у изради.

Научна критика, односно полемика или осврт је расправа на одређену научну тему, заснована искључиво на научној аргументацији, у којој аутор доказује исправност одређеног критеријума свог мишљења, односно потврђује или побија налазе других аутора.

Рецензент предлаже Уредништву:

1) да се рад прихвати без измјена – ако је рукопис прикладан за објављивање у датом облику,

2) да се рад прихвати за објављивање уз услов да се дијелови рада скрате, прераде или изоставе – без слања на поновну рецензију,

3) да се рад прихвати за објављивање уз услов да се дијелови рада скрате, прераде или изоставе – уз враћање на поновну рецензију,

4) да се рад не прихвати за објављивање.

У случају да се препоручује прерада рада, рецензент наводи: а) измјене које је неопходно извршити да би рад био објављен, б) измјене које се препоручују али нису неопходне. У случају да се предлаже да се рад не прихвати за објављивање потребно је дати образложење.

Од рецензената се не очекује да раде лектуру и коректуру рада, али је препоручљиво да наведу ако сматрају да је потребно да се рад лекторише.