ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ ЗБОГ НЕОСНОВАНОГ ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ И НЕОСНОВАНЕ ОСУДЕ У ПРАВНОМ СИСТЕМУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Сажетак

У раду се истражује основ одговорности државе за штету због неоснованог лишења слободе и неосноване осуде у правном систему Републике Српске. Полазећи од општих правила грађанског права о одговорности државе за штету указујемо на посебан карактер правила о одговорности државе за штету због неоснованог лишења слободе и неосноване осуде, као и на специфичност правне природе института накнаде штете због неоснованог лишења слободе и неосноване осуде.
Такође, у раду анализирамо поједине примјере из судске праксе. Из рада јасно произилази да Република Српска примат даје уставном карактеру права на слободу и сигурност, а право на накнаду штете лицу неосновано лишеним слободе или неосновано осуђеном се омогућава остваривање права на накнаду штете. Ипак, а како то налажу међународни стандарди, Република Српска ће се статутарно морати обавезати на накнаду штете ако се ради о кршењима уставом загарантованих права грађана која се могу довести у везу са пропустима у раду државних органа. У континентално-европском правном систему, а којем припада и правни систем Републике Српске, право на накнаду штете у корист неосновано осуђеног лица темељи се на уставу, а конкретизује се кроз опште одредбе грађанског законодавства или кроз кривичнопроцесне одредбе. Чињеница је да предње наведено право има компензаторску природу, али се све више истиче, односно све више задобија и казнени карактер.