НЕХАТНО САИЗВРШИЛАШТВО У САВРЕМЕНОМ КРИВИЧНОМ ПРАВУ

Abstract

Класична концепција разматрања саизвршилаштва полази од чињенице да су у питању дјелатности које у својој основи имају заједничку одлуку и план о извршењу кривичног дјела, што опет имплицира умишљајно дјеловање на страни (са)извршилаца. Међутим, не треба занемарити чињеницу да нису усамљена нити мишљења, а нити ни савремена законска рјешења према којима је могуће нехатно (са)извршилачко учешће. Посљедње уосталом потврђује редовна одговорност саизвршиоца у оквиру свога умишљаја или нехата. Нехатна констелација саизвршилаштва је постављена на нешто другачијим основама, нужно уважавајући особености присутног елемента кривице. Наиме, да би се признало нехатно саизвршилаштво, саизвршиоце треба да обавезује објективно једнака дужна пажња, затим они треба да заједнички поступају супротно њиховој дужној пажњи, и на крају, постављени захтјеви за дужном пажњом треба подједнако да се односе на сва лица која учествују у (са)извршењу кривичног дјела. Аутор у раду пажњу посвећује фундаменталним догматским основама конструкције нехатног саизвршилаштва и уједно анализира теоријске аргументе pro et contra ове конструкције.