БРАЧНО ПРАВО У ДУШАНОВОМ ЗАКОНОДАВСТВУ

Жељко Теофиловић

doi:10.7251/GOD2244039T

Жељко Теофиловић Мастер права, докторанд Правног факултета Универзитета у Бањој Луци, свештеник Српске православне цркве у Броду

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##: https://doi.org/10.7251/GOD2244039T

Сажетак

Аутор у раду даје преглед материје брачног права у средњовјековној српској држави са посебним освртом на исту грађу у Душановом законодавству. Ова значајна грана грађанског права у вријеме цара Душана, садржана је у скраћеном српско-грчком зборнику грађанских и црквених прописа под називом Скраћена Синтагма Матије Властара. Трећину садржаја овог зборника чине управо одредбе брачног права. Српски редактори су, приликом скраћивања Синтагме, најмање интервенисали по питању брачног права. Ова збирка прописа настала је као практични приручник за царске судије у Душановој царевини.
Поред Скраћене Синтагме Матије Властара и тзв. Јустинијановог закона, као врхунац законодавног рада цара Душана, долази његов Законик, који са својим одредбама слиједи византијску правну традицију, али и попуњава правне празнине.
Ова три правна зборника и сачињавају оно што се данас у науци назива Душаново законодавство.
Брачно право је у српској средњовјековној држави, као и у осталим хришћанским државама, било у надлежности цркве, па су због тога и примјењивани зборници права који су имали и грађанске и црквене прописе. У византијском правној традицији ови зборници називани су Номоканони.