ФАКТИЧКА ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА

Сажетак

Експропријација је институт којим се право својине физичког или правног лица на непокретностима ограничава или одузима уз одговарајућу накнаду, а сам поступак, услови и висина накнаде одређени су законом. Овим инситутом законодавац је настојао да направи баланс између заштите субјективног права и општег интереса. Јасно је да се ниједна држава, од времена старог Рима па до данас, не може развијати без градње објеката од јавног значаја (болнице, школе, електране иитд.)и без извођења инфраструктурних радова и да у том смислу држава односно јавна власт мора реаговати захватајући у имовинска права физичких и правних лица али само у строго прописаном поступку. Све остало доводи до повреде права својине које је гарантовано уставом и законима модерних држава.
Постоје случајеви изградње објеката од јавног интереса или извођења других радова од јавног интереса који за посљедицу имају потпуно или дјелимично одузимање права својине физичким или правним лицима, иако не постоји одлука о одузимању, тј. рјешење о утврђивању општег интереса и рјешење о експропријацији. Правна теорија и правна пракса такве случајеве подводе под концепт фактичке експропријације, односно тзв. фактичког депосједирања, која се од концепта формалне експропријације разликује по одсуству битних елемената законски утврђеног поступка експропријације.