КОНВЕНЦИЈА О ЗАСТАРЈЕЛОСТИ ПОТРАЖИВАЊА У ОБЛАСТИ МЕЂУНАРОДНЕ ПРОДАЈЕ РОБЕ

Сажетак

Конвенција о застарјелости потраживања у области међународне продаје робе је производ рада УНЦИТРАЛ-а и подробног истраживања о потреби наднационалног прописа који би на јединствен начин регулисаo питање које је стварало велике проблеме у пракси транснационалне трговине – питање застарјелости.
У Конвенцији о застарјелости, застарјелост је дефинисана као период времена у коме страна из уговора о међународној продаји робе мора покренути правни поступак против друге стране да би остварила своје захтјеве из уговора или захтјеве који се односе на повреду, престанак или неважност уговора. Конвенција о застарјелости даље прописује правила о престанку и продужењу рока застаре. Период који улази у ток застаре престаје када подносилац захтјева започне судски или арбитражни поступак или када поднесе захтјев у постојећем поступку. Ако се поступак заврши без мериторне обавезујуће одлуке, сматра се да је застарјелост наставила тећи током поступка. Међутим, ако је период истекао током поступка или треба да тече мање од једне године, подносиоцу захтјева се додјељује додатна година за покретање новог поступка.
Даље, Конвенција о застарјелости прописује да ниједан захтјев неће бити признат нити извршен у правном поступку започетом након истека рока застаријeвања. Такво истицање неће се узети у обзир уколико се странке у поступку на њега не позову; међутим, државе могу поднијети изјаву да се не сматрају обавезнима да примењују одредбу чл. 24. Конвенције. Ипак, без обзира на истек времена застарјелости, свака страна се може позвати на сопствено потраживање и истаћи га против друге стране као средство одбране или компензације.