ЈЕДАН ОСВРТ НА ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАТКЕ ПРАВНЕ РЕГУЛАТИВНЕ УГОВОРА О ФРАНШИЗИРАЊУ У НАЦРТУ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

  • Страхиња Д. Миљковић Ванредни професор Правни факултет Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици
##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##: https://doi.org/10.7251/GOD2042079M

Сажетак

Франшизинг је присутан на тржишту капитала Републике Србије, али се још увек развија. Ослушкујући потребе тржишта, као и потребу за увођењем ове врсте пословања у законске оквире, редактори Грађанског законика (Нацрт грађанског законика) први пут правно стандардизују уговор о франшизингу. Међутим, иако постоји намера, треба напоменути да постоје и недостаци у правној стандардизацији уговора о франшизингу. Недостаци Нацрта грађанског законика Републике Србије у делу који се односи на правну стандардизацију уговора о франшизингу на које би се могло скренути пажња односе се на: а) дефинисање уговора; б) предмет уговора; ц) регистрацију уговора; ц) под-франшизинг; д) одговорност даваоца франшизе; е) goodwill итд. У раду ће се указти на недостатке правне стандардизације уговора о франшизи у Нацрту грађанског законика и могућа решења наведених проблема без упада у замку личног тумачења.

Секција
Прегледни научни чланци