Годишњак

THE SYSTEM OF SANCTIONS FOR INTERNATIONAL CRIMINAL OFFENSES

Miodrag N. Simović, Vladimir M. Simović

International criminal law as a supranational, universal set of legal regulations determines the concept and elements of international criminal offenses that violate and infringe international law, thereby violating or jeopardizing universal values, goods and interests protected by international law, and criminal sanctions as measures of social reaction against perpetrators of these offenses. For the application of criminal sanctions against the perpetrators of international criminal offenses, the competent judicial authorities (at the level of the international community) determine the basis of their criminal responsibility in the procedure they conduct. In the system of sanctions, which should fulfill both preventive and repressive role, there are penalties whose application is linked to prescribed requirements. These international sanctions have primacy in relation to criminal sanctions prescribed for similar/identical international criminal offenses by individual national criminal legislations, including the legislation of Bosnia and Herzegovina. The paper discusses the concept, elements, content, purpose, characteristics and types of criminal sanctions for international criminal offenses.

ТЕСТИРАЊЕ ТЕОРИЈЕ АРЕНДА ЛИЈПХАРТА У ПРАВНОМ И ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Davor Trlin

У овом раду аутор анализира уставни и политички систем Европске уније, као облик интеграције држава са примијењеним демократским политичким режимом. Први циљ рада је да се објасни каква је правна природа Европске уније (да ли је то међународна организација, федерација или конфедерација...) и који се модел демократије примјењује у Европској унији. У овом раду означићу Европску унију као конфедерацију и дати аргументе за тај став. Такође, тестираћу мишљење Аренда Лијпхарта да је Европска унија примијенила консоцијацијску демократију. Упоредићу своје налазе са другим прогресивним облицима федерализма у свијету (Сједињене америчке државе, Њемачка, Аустрија и Швајцарска). Други циљ рада је анализирати како се демократија и федерализам преклапају и надопуњују и који су разлози да се држава/форме удруживања држава прихвате једног облика. Принципи консоцијације и федерализма се понекад мијешају, тако да примјена механизма консоцијацијске демократије доноси став да једна држава није федерација (па самим тим ни држава), већ облик удруживања држава. У раду се нуди компрехензивна интерпретација Европске уније као нове форме консоцијације (коју можемо звати међудржавном консоцијацијом), различитом од класичних федералних и унитарних консоцијација.

ФИНГИРАЊЕ ПОЗИТИВНОГ УПРАВНОГ АКТА КАО САНКЦИЈА ЗА НЕЕФИКАСНУ УПРАВУ

Немања В. Томић

Пред читаоцем се налази рад који се бави проблематиком законодавчевог поимања института ћутања управе. Циљ рада је да се с научноправног аспекта укаже на потенцијалне недостатке у оквиру постојеће законске регулативе, те да се de lege ferenda пружи могуће законодавно рјешење, нарочито имајући у виду околност да се управно процесно право свих земаља тзв. Западног Балкана ријетко мијења. Уједно, намјера аутора је да укаже на значај фингирања позитивног управног акта као средства санкционисања неефикасне администрације, и као средства којим се може адекватно балансирати између државног (јавног) и појединачног (приватног) интереса. Јавни и приватни интерес нису супротстављене категорије, с тим да прекорачење приватног може представљати штету за јавни. Рад такође представља и манифестацију истраживачке знатижеље аутора на предметну тему, те као такав је плод промишљања које за сврху има да подстакне стручну и научну јавност, али и поједине државне органе на креативност и истраживање. Овим радом се настоји указати и на постојање правних празнина у институту ћутања управе, те могућност промјене приступа приликом његовог ревидирања, уз отклањање уочених недостатака, а све у намјери стварања функционалнијег и ефикаснијег управног процесног законодавства.

ПОНИШТЕЊЕ И РАСКИД УГОВОРА О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ

Ђорђе Раковић, Димитрије Вртић

Уговор о доживотном издржавању је један од најспецифичнијих уговора у правној науци и правној пракси у ентитетима Босне и Херцеговине – Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине. Специфичности овог уговора се примјећују већ кроз историјску анализу и нормативноправну анализу позитивног права.
Рад се бави истраживањем разлога за поништење, односно за раскид уговора о доживотном издржавању. Поставља се питање ко има право на одштету и у којим случајевима. Ситуације су различите, те се у судској пракси некада вреднује, а некада не, на чијој страни се налазе разлози за поништења уговора. Начин повраћаја, односно реституција зависи од тога да ли су уговорне стране почеле са вршењем међусобних престација, а уколико јесу, процјењује се да ли је могуће да се повраћај изврши.

НЕКЕ НЕДОУМИЦЕ У ВЕЗИ СА ПОТРЕБОМ КОНКРЕТИЗАЦИЈЕ СУБЈЕКТИВНЕ СТРАНЕ КРИВИЧНОГ ДЈЕЛА У ДИСПОЗИТИВУ ОПТУЖНИЦЕ

Роберт Јовић

Да би се према починиоцу кривичног дјела могла изрећи адекватна кривично-правна санкција, потребно је претходно, ван разумне сумње тј. са потпуном сигурношћу утврдити да је кривично дјело починио, не само у објективном смислу (предузео кривично-правну радњу описану у диспозитиву оптужнице) него и у субјективном смислу (у врсти и степену кривње описаном у диспозитиву оптужнице), уз претпоставку да чињенични опис кривичног дјела у диспозитиву оптужнице (и у објективном и у субјективном смислу) садржи све битне елементе бића односног кривичног дјела као и друге елементе од којих зависи егзистенција односног кривичног дјела (нпр. објективни услов инкриминације) или примјена кривичног материјалног и процесног законодавства у конкретној ствари. Само у тако чињенично и правно постављеној ситуацији, може се приступити реализовању начела законитости и начела кривице у конкретном кривичном предмету. У супротном, (чињенични) опис дјела у диспозитиву оптужнице не садржи све законом прописане елементе кривичног дјела, било да се ради о недостатку општих или посебних елемената бића односног кривичног дјела, па тако описано дјело у диспозитиву оптужнице (и) није кривично дјело, а што доводи до ослобађајуће пресуде. Међутим, оно што је у судској пракси доводило до недоумица, па самим тим и различитог поступања тужилаштава и судова у конкретним ситуацијама, јесте питање да ли чињенични опис кривичног дјела у диспозитиву оптужнице, треба да садржи јасан и прецизан опис психичког односа починиоца према истом (субјективна страна кривичног дјела) или не? Одговор на ово питање није једноставан, код тога да није могуће извести једно
генерално правило које, већ на прву, не би имало више могућих изузетака.

ПРОГАЊАЊЕ – КРИВИЧНОПРАВНИ АСПЕКТИ

Марко Соломун

Прогањање је ново кривично дјело кривичном законодавству Републике Српске, прописано у Кривичном законику Републике Српске из 2017. године, након усклађивања кривичног законодавства Републике Српске са Конвенцијом о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција), коју је ратификовала Босна и Херцеговина. Прогањање је нови термин за друштвено неприхватљиво понашање које је старо колико и човјечанство. У раду су обрађени појам прогањања и законска обиљежја бића кривичног дјела. У раду је приказано и кривично дјело прогањање, како је оно инкриминисано у Кривичном законику Републике Србије.

ОДУЗИМАЊЕ ПРИВАТНЕ ИМОВИНЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ – ДЕНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА У ДРЖАВАМА НАСЉЕДНИЦАМА

Игор Шукало

Право својине је апсолутно и неповредиво, а може се ограничити или одузети само под законом прописаним условима. Правни режим права својине кључан је за свако друштво и државу. Одузимање приватне имовине у бившој Југославији, у разним појавним облицима, било је неправедно и арбитрарно. Многобројне су посљедице таквих поступања, а које се могу покушати отклонити денационализацијом одузете имовине.

LEGAL-MARKETING ASPECTS OF BUSINESS OPERATIONS OF BANKS IN BOSNIA AND HERZEGOVINA

Nikolina Vojinović

n recent years, the banking sector of Bosnia and Herzegovina has been acting intensively with marketing activities towards all users of financial services in Bosnia and Herzegovina. In the constant competitive struggle for the largest possible participation in the financial market, banks ignore or disrespect main business, legal, ethical and marketing principles and norms for relationships with users of their services. Although all citizens are directly or indirectly clients of the banking sector, there is an oversaturation of the market, which often leads to an inadequate relationship between providers and users of financial services. Declared bank offers lead citizens to reckless and inappropriate borrowing in relation to their economic possibilities, and on the other hand, the banking sector also suffers the consequences of excessive client borrowing. There are legal solutions that regulate the work of banks, but they are not involved in a timely manner and are not even applied to a sufficient extent in order to protect the users of services on the financial market of Bosnia and Herzegovina. The aim of the paper is to point out the main legal and marketing aspects of banks’ business operations, i.e. misconceptions and problems that citizens, primarily loan users, are exposed to, because there is an insurmountable gap between the conditions offered and their practical application. There is a violation of the fundamental rights of users of financial services, which is based on the monopolistic behavior of banks and unprincipled application and enforcement of legal regulations by regulatory authorities.

ВАНДА БОЖИЋ, ДРАГАН ТАНЧИЋ: КРИВИЧНОПРАВНИ И ПОЛИТИКОЛОШКИ АСПЕКТИ ЗАШТИТЕ ТАЈНИХ ПОДАТАКА И ДОКУМЕНАТА, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ, ПРИШТИНА - ЛЕПОСАВИЋ, СА ПРИВРЕМЕНИМ СЈЕДИШТЕМ У ЛЕПОСАВИЋУ, 2022., СТР. 229.

Марина М. Симовић

У издању научног Института за српску културу Приштина - Лепосавић, са привременим сједиштем у Лепосавићу, недавно је објављена научна монографија „Кривичноправни и политиколошки аспекти заштите тајних података и докумената“, др Ванде Божић и Драгана Танчића. Монографија је настала у оквиру научноистраживачког рада по Уговору склопљеном са Министарством просвјете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Монографија се састоји од шест средишњих тематских поглавља, те литературе и индекса појмова и имена. Има 229 страна, 295 фуснота, а од литературе је наведено 138 научних радова и 26 одредница из законске регулативе. Садржи и индекс појмова и имена.

ПРАКСА УСТАВНОГ СУДА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Владимир М. Симовић

НАДЛЕЖНОСТ УСТАВНОГ СУДА БИХ У ПИТАЊИМА КОЈА МУ ЈЕ ПРОСЛИЈЕДИО БИЛО КОЈИ СУД У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ У ПОГЛЕДУ ТОГА ДА ЛИ ЈЕ ЗАКОН, О ЧИЈЕМ ВАЖЕЊУ ЊЕГОВА ОДЛУКА ЗАВИСИ, КОМПАТИБИЛАН СА УСТАВОМ БИХ, СА ЕВРОПСКОМ КОНВЕНЦИЈОМ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА И ОСНОВНИХ СЛОБОДА И ЊЕНИМ ПРОТОКОЛИМА ИЛИ СА ЗАКОНИМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ИЛИ У ПОГЛЕДУ ПОСТОЈАЊА ИЛИ ДОМАШАЈА НЕКОГ ОПШТЕГ ПРАВИЛА МЕЂУНАРОДНОГ ЈАВНОГ ПРАВА КОЈЕ ЈЕ БИТНО ЗА ОДЛУКУ СУДА (ЧЛАН VI/3.Ц) УСТАВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ)